Za veće količine i distribuciju meda možete nas kontaktirati na + 381 66 10 25 42
Autoimunske bolesti – bolesti savremenog doba
U današnje doba, sve češće se može čuti za autoimunske bolesti i one predstavljaju veliki problem moderne civilizacije. Postoje razne teorije o tome kako i zašto ove bolesti nastaju, ali ih većina teorija povezuje sa ishranom.
Šta su autoimunske bolesti?
Autoimunskee bolesti su grupa bolesti u kojima imunološki sistem, koji inače štiti organizam od infekcija i bolesti, napada sopstvene ćelije i tkiva. Umesto da prepozna i cilja strane supstance poput bakterija i virusa, imunološki sistem greškom napada zdrave ćelije, što dovodi do upale i oštećenja tkiva.
Postoji preko 80 različitih autoimunskih bolesti, a neke od najčešćih uključuju reumatoidni artritis, sistemski lupus eritematozus, multiplu sklerozu, autoimuni tireoiditis, ulcerozni kolitis, Kronovu bolest i dijabetes tipa 1.
Tačan uzrok autoimunskih bolesti nije u potpunosti poznat, ali se veruje da kombinacija genetskih faktora, faktora okoline i poremećaja imunološkog sistema igraju ulogu u njihovom razvoju. Kod osoba sa predispozicijom za autoimune bolesti, određeni okidači poput infekcija, hormonskih promena, stresa ili određenih lekova mogu pokrenuti imunološki odgovor.
Simptomi autoimunskih bolesti variraju u zavisnosti od specifične bolesti i zahvaćenih organa. Mogu uključivati umor, bolove u mišićima i zglobovima, upale, osipe, poremećaje u varenju, promene raspoloženja i neurološke simptome. Dijagnoza se obično postavlja na osnovu anamneze, fizičkog pregleda, laboratorijskih testova i, u nekim slučajevima, biopsije tkiva.
Lečenje autoimunskih bolesti ima za cilj kontrolu simptoma, smanjenje upale i zaustavljanje napredovanja bolesti. Terapija može uključivati lekove protivupalnog dejstva, imunosupresore, kortikosteroide i biološke lekove. Pored toga, pravilna ishrana, redovna fizička aktivnost, smanjenje stresa i održavanje zdravog načina života mogu pomoći u upravljanju simptomima autoimunskih bolesti.
Kakva je ishrana osoba sa autoimunskim bolestima?
Ishrana igra važnu ulogu u upravljanju autoimunim bolestima. Dok nema univerzalne dijete koja je pogodna za sve autoimune bolesti, postoji nekoliko opštih smernica koje se mogu primeniti.
Prioritet treba biti konzumacija hrane koja je bogata antioksidansima i ima protuupalna svojstva. To uključuje voće, povrće, orašaste plodove, semenke, ribu bogatu omega-3 masnim kiselinama (poput lososa, skuše i sardine), maslinovo ulje i začine poput kurkume i đumbira.
Postoji veza između zdravlja creva i autoimunskih bolesti. Konzumacija probiotika, kao što su jogurti s aktivnim kulturama, fermentirana hrana poput kiselog kupusa, te vlaknaste hrane poput celovitih žitarica i povrća, može pomoći u održavanju ravnoteže crevne flore i podržati imunološki sistem.
Kod nekih autoimunskih bolesti, određena hrana može izazivati pogoršanje simptoma. Ovo varira od osobe do osobe, stoga je važno pratiti individualne reakcije na hranu. U nekim slučajevima, eliminacija glutena, mlečnih proizvoda, šećera ili drugih potencijalnih alergena može doneti olakšanje.
Važno je osigurati uravnotežen unos makronutrijenata (proteini, ugljenihidrati i masti) te adekvatan unos vitamina i minerala. Dijeta treba sadržati raznoliku hranu kako bi se osiguralo unošenje svih potrebnih hranjivih materija.
Svaka autoimunska bolest je jedinstvena, pa je važno da se prilagodite vlastitim potrebama i reakcijama na hranu. Može biti korisno vođenje dnevnika ishrane kako biste pratili povezanost između unosa hrane i simptoma.
Med u ishrani osoba sa autoimunskim bolestima
Osobe s autoimunskim bolestima mogu konzumirati med kao deo svoje ishrane, osim ukoliko imaju posebne alergije ili preosetljivost na med. Med ima nekoliko potencijalnih koristi za osobe s autoimunim bolestima:
Med ima prirodna protuupalna svojstva. Upala je čest simptom kod mnogih autoimunskih bolesti, stoga hrana koja ima protuupalne karakteristike može biti korisna u smanjenju upalnog odgovora u telu.
Med je prirodni izvor hranjivih materija kao što su antioksidansi, vitamini, minerali i fitohemikalije. Ove hranjive materije mogu pružiti podršku opštem zdravlju i imunom sistemu.
Med je izvor prirodnog šećera, fruktoze i glukoze, što ga čini brzim izvorom energije. Kod osoba s autoimunskim bolestima koje pate od umora ili smanjene energije, konzumacija meda može pomoći u dobijanju dodatnog podsticaja energije.
Med može imati blago antibakterijsko delovanje i koristan je za zdravlje probavnog sistema. Osobe s autoimunim bolestima često imaju problema s crevnom funkcijom i probavnim smetnjama, pa med može olakšati tegobe koje se javljaju.
Važno je napomenuti da je unos meda ipak individualna odluka i treba biti pažljiv. Takođe, osobe s dijabetesom trebaju biti oprezne s unosom meda zbog njegovog sadržaja šećera i uticaja na količinu šećera u krvi.
Kao i svaka namirnica, med ima određene karakteristike koje su blagotvorne za organizam. Treba ga koristiti umereno, a najbolje je uzimati jednu kašiku meda, svako jutro pre obroka, kako bi se dobili optimalni rezultati.
