Za veće količine i distribuciju meda možete nas kontaktirati na + 381 66 10 25 42
Proteini u medu – istine i zablude
Med je namirnica bez masti i samo u tragovima sadrži se proteini i vlakana, sadrži određene količine nekih hranljivih materija. Međutim, većina ljudi obično ne konzumira dovoljno meda da bi bio značajan i celovit izvor vitamina i minerala u ishrani.
Šta su proteini?
Proteini su veliki, složeni molekuli koji igraju mnoge važne uloge u telu. Oni obavljaju većinu posla u ćelijama i potrebni su za strukturu, funkciju i regulaciju telesnih tkiva i organa.
Proteini se sastoje od mnogo manjih jedinica, poznatih kao aminokiseline. Ljudskom telu su potrebni proteini u ishrani da bi obezbedili aminokiseline za rast i održavanje ćelija i tkiva. Potrebe tela za proteinima u ishrani se menjaju tokom života. Biljni proteini i proteini životinjskog porekla razlikuju se po svom kvalitetu i svarljivosti, ali to obično nije zabrinjavajuće za većinu ljudi ako njihov ukupni protein zadovoljava njihove potrebe. Trebalo bi težiti konzumaciji proteina iz različitih izvora koji su od koristi i opštem zdravlju i planeti.
Koji je optimalan dnevni unos proteina?
Optimalne potrebe ljudskog tela za proteinima variraju u zavisnosti od načina života i životne dobi. 10 do 35 procenata dnevnih kalorija trebalo bi da potiče od proteina, koji ima 4 kalorije po gramu, napominju Centri za kontrolu i prevenciju bolesti. Za ishranu od 2.000 kalorija biće vam potrebno od 200 do 700 kalorija iz proteina, ili 50 do 175 grama.
Jedna kašika meda – oko 20 grama – ima 64 kalorije i minimalno 0,06 grama proteina. Ovo doprinosi samo minimalnoj količini proteina koji vam je potreban svaki dan. Med nema masti, iako je veoma bogat ugljenim hidratima. Skoro sve kalorije u medu potiču od šećera, vrste ugljenih hidrata.
Koje namirnice sadrže najviše proteina?
Protein se sastoji od manjih komponenti koje se nazivaju aminokiseline. Neki proteini su potpuni, što znači da imaju sve esencijalne aminokiseline koje morate da dobijete iz svoje dnevne ishrane. Ostali proteini su nekompletni. Ovim proteinima nedostaju neke od esencijalnih aminokiselina. Meso, morski plodovi, jaja i mlečni proizvodi su potpuni proteini, dok su biljna hrana poput pasulja, integralnih žitarica i smeđeg pirinča nepotpuni proteini. Količina proteina u tragovima u medu je takođe nepotpuna. Iako većini izvora biljnih proteina nedostaju neke esencijalne aminokiseline, možete dobiti sve što vam je potrebno jedući različite vrste tokom dana.
Uzmite parče tosta sa više žitarica za doručak, dodatak crnog pasulja za ručak, a zatim uz večeru pirinač. Vaše telo može da sastavi ove nepotpune proteine da dobije tačno ono što mu je potrebno.
Ako s vremena na vreme žudite za slatkom hranom, koristite med, potpuno prirodan zaslađivač, umesto prerađenog belog šećera. Dodajte kašiku meda u mešavinu granole i jogurta. Pola šolje granole ima skoro 4 grama proteina, dok 8 ml nemasnog običnog jogurta nudi 13 grama proteina. Kao jutarnju užinu, uživajte u pola šolje nemasnog mladog sira sa malo meda. Ova zdrava hrana ima 12,5 grama proteina. Koristite med i za svoja slana jela. Tanko premažite šnicle isečenu u sredini sa medom i ispecite na podlozi od svežih kriški jabuke. Dobićete više od 25-27 grama proteina.
Da li se u medu nalaze proteini?
Postoji veliko interesovanje za nutritivnu vrednost meda, a nešto i za to da li med sadrži proteine. Zaista, med uglavnom sadrži šećere (frutozu i glukozu), ali sadrži vrlo malu količinu proteina. Međutim, ove male količine su beznačajne u kontekstu ljudske ishrane. Prema tome, svako ko želi da poveća sadržaj proteina u svojoj ishrani neće imati značajnu korist od konzumiranja meda. 100 grama meda sadrži 0,3 grama proteina. Ovo je zanemarljiva količina proteina.
Protein u medu na kraju potiče od tragova polena u cvetnom nektaru koji se koristi za pravljenje meda. Pored toga, proteini se luče iz pljuvačnih i hipofaringealnih žlezda samih pčela, a posebno glavni proteini matičnog mleča iz hipofaringealnih žlezda. Zanimljivo je napomenuti da se proteini prisutni u medu široko koriste kao markeri autentičnosti meda.
Med je prirodni proizvod. Poznato je da cveće varira u količini polena koji se nudi pčelama. Tako će sadržaj proteina u medu neznatno varirati, u zavisnosti od cvetnih resursa koji se koriste za pravljenje meda, a možda i vrlo malih razlika između pčelinjih društava u karakteristikama samih pčela. Sirovi, nefiltrirani med će verovatno sadržati više proteina u sebi nego filtrirani med. Proces filtracije će verovatno ukloniti deo proteina sadržanog u polenu.
Da bi ljudsko telo funkcionisalo na pravilan način, neophodan je unos svih potrebnih hranljivih materija u optimalnim količinama. Opcije namirnica koje dolaze iz prirode, koje su nisu prošle kroz procese prerade, dakle koje mogu da se jedu u primarnom obliku, najbolje su. Može se zaključiti da je med namirnica poznata po tome da ne sadrži proteine. Ipak, u literaturi se mogu pronaći podaci da neke vrste obrađenog meda mogu da sadrže i do 0,6 g proteina na porciju od 100 g. Budući da su proteini veoma važni za ljudski organizam, savetujemo da se njihov unos obezbedi konzumiranjem druge hrane bogate proteinima.
